#Planinske price Putovanje Sarganskom osmicom

Stanica Mokra Gora. Ovo letnje jutro je sasvim drugačije od ostalih. Šarenilo boja i raznolikost mirisa me opija i čini srećnom. Daleko sam od prljavih gradova i smetlišta, buke, smoga i asfalta. Ispred mene je čist vazduh i čisto nebo. I mnogo, mnogo zelenila. Dah prirode me miluje i milina mi obuzima čitavo telo.

Odavde se vozićem tkz. "Ćirom" ide prugom do Šargana. Treba "Ćirom" savladati visinsku razliku od 300 metara. On strpljivo čeka svoje putnike na stanici. Putovanje njime ravno je prazniku, gotovo svečanosti. Ulaskom u "Ćiru" vraćam se u vreme tridesetih godina proslog veka. U vagonima su drvene klupice, na kojima se putnici tiskaju da što više njih sedne. Mali su kupei, pa dosta njih pristaje i da stoji. Svi nestrpljivo iščekujemo polazak. Na znak pištaljke železničara, krećemo u nezaboravnu avanturu. "Ćira" je parni vozić, tako da je njegovo kretanje veoma sporo. Utoliko bolje, jer možemo natenane razgledati prirodu koja je tik do nas. Na trenutke mi se čini da kroz prozor mogu dohvatiti drveće. Pogled seže na neuhvatljive i živopisne pejzaže. "Ćira" se zamara, pa krećući se uzbrdo, samo što ne stane. Pauzu pravimo na stanici u Jataru. Impresionira me lepota i belina vodopada niz stenu, nadomak stanice. Huk, belina i prozračnost vode stvara u duši radost vraćanja prirodi i jednostavnosti. Tiha i mirna priroda otkriva potrebu za odmorom i smirajem. Zavidim ljudima koji žive u ovim krajevima. Ovakvo spokojstvo se retko gde može sresti. Pisak lokomotive mi prekida sanjarenje. Vraćam se u "Ćiru" i nastavljam put. Vožnja prugom koja ima oblik osmice, pa se zbog toga zove Šarganska osmica, isprekidana je mnogobrojnim tunelima. Ima ih ukupno 22. Oni ovu avanturu čine jos uzbudljivijom. "Ćira" neprekidno pišti i dahće kao da više ne može. Zato su tu stanice na kojima odmara. Kao da je živi stvor i da ima dušu. Čudno je to kad se čovek nadje u prirodi. Tada se poistoveti sa njom, pa vidi dušu i u prirodi i u stvarima. Beg od gradske gužve i ludila, otkriva u nama potpuno nove osećaje koje smo davno zaboravili.

Sledeća pauza je na stanici Šargan. Putnici imaju mogućnost da se osveže i kupe neko piće, dok "Ćira" odmara. Stigli smo do Šargana i sada se vraćamo u Mokru Goru. Opet pejzaži dokle pogled seže, tuneli, doživljaj, avantura, žagor putnika... Nakon sat vremena, put dug oko 13 kilometara se završava, a ja prepuna utisaka napuštam voz i ovo prelepo mesto.

Tužna zbog odlaska, ali i bogatija za doživljaj koji se mora doživeti, dugo sam razmišljala o iskonskoj povezanosti prirode i čoveka. Srdačno preporučujem vožnju Šarganskom osmicom svakom ko želi to da oseti.